[svjetiljka]

noću nećeš nikad opet proći
jer noću moj grad ne sluša stare kiše
i neće te prepoznati u toj melodiji o prirodi
ljudi i stvari

proći ćeš mi još jednom kroz sony slušalice
uokviren prozorskim oknom s broda
i negdje daleko neko će se tome čuditi

sjetiti se sna kroz koji smo iznenadno prošli
u pogrešno izvedenoj pirueti
za poeziju muziku i glas

i nikoga nećeš sresti niko te
ispratiti i niko prepoznati u toj kako se ono
kako se ono zoveš
..

i kada ne prođeš kada stvarno
nikada više nikada više
opet ne prođeš
svjetlana će u svom malom
u svom velikom prozoru noću
za tobom paliti oči

Advertisements

[svjetlana]

kada je ne bi podrzavala semantika imena

ispod tako ogromnih ociju

zena s kracim imenom bi se naprosto srusila

lomeći se vjetrom kao neizdrživa misao
ne zaboravljam. moguće si ljubav. i riječi koje
se govore o noći. volimo tamo gdje i sad pucketa suha grana
lomeći se vjetrom kao neizdrživa misao.
[neizdrživa misao]

Ars poetika III

Omnia Mea

6lapis6-globalgems

Gledaj da bude jednostavno
Počupaj samo najveću travu
I neka bude savim ljudski
Kao leptir ili kamen
Koji do u beskraj nastavlja da pada

Pouzdaj se u tonove koje ne čuješ sam
Razgovor sa stablom i česmom,
Sa tihim susjedom i žeravicom
U stomaku njegovih posjetilaca

Gledaj da bude vidljiv ali nenametljiv
Kao pekara ili štogod slično od čega ljudi žive
Tvoj stih je tvoj grob i tvoj mauzolej
Tu ćeš do kraja vremena dočekivati gonetače
one koji su zalutali između dva groblja
one što su se sapleli o sebe tražeći
za njih neka bude mirisnih peciva i svega što krijepi

neka se kaže sreli smo danas mrtvog dunđera
koji lijepo hrani

View original post

Извини

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

… Једном од нас…

На слици: Сцена из филма: Повратак, Андреја Звјагинцева из 2003. Фотографија: www.tvorac-grada.com На слици: Сцена из филма: Повратак, Андреја Звјагинцева из 2003.
  Фотографија: http://www.tvorac-grada.com

Ако сам одшкринуо окна Твоје келије, опрости. Не залазим у туђе тишине, оне залазе у мене. Зато ћутим само, а када проговорим, о горчинама зборим. Очигледно, сасвим неспретно…

View original post 104 more words

[gdje stanujem]

 

 

dok s moje breze

posve

zreo nar opada

pomislim

mogao je

biti naš

mjesec bi ometen u razvoju mogao paliti sve

aparate u mome malom stanu

i poslužiti te hošafom

otkad tu riječ nisam čuo

mogao bi reci

i onda bismo se smijali smijeh

nam je uvijek išao dobro

iza ponoći

u tvojoj ruci cigareta

šara stabla i zima u njoj skvrceno plese

ne vidim ništa više posve dobro

i zato ti pišem

i jer ne znam da ću drugačije

vidjeti

sunce pod kojim bismo se kupali

goli na lijevoj strani razuma

 

 

i jer tvoje pjesme imaju buducnost

neustakljenih

prozora sa

sjećanjem na to

kako me držiš za ruku

dok slušamo ringišpil

i hvatamo kišobran na oblaku

 

a obećana novost od tebe

povija se i komesa

na sajmištu  poljubaca

među hiljadama mogli bismo mozda

prepoznati

nas

pišem ti

da nebo upamti  kako

samo za nas moze

biti blue

pišem ti i

da ti upamtis u ovoj pjesmi

smo se sreli i

ako me ne potražiš da znas

ovo pismo će završiti s najdrazim  tihom:

u tvojim cu pjesmama ostati stanovati